Podizanje kapaka: Moj lični put ka oslobođenju pogleda

Godinama sam nosila sa sobom znanje da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski nasleđen, posebno izražen na desnom oku. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali su s godinama postajali sve izraženiji. Moj primer nije bio usamljen; moja mama ima identičnu situaciju. Navikla je da, svesno ili nesvesno, non-stop podiže desnu obrvu kako bi oslobodila pogled, jer ovaj problem daleko prevazilazi estetsku prirodu - on je pre svega funkcionalan.

Iskreno, ne možemo da se pretvaramo da mi je funkcionalnost bila jedini i glavni motiv. Već sam ranije, još sa 23 godine, rešila funkcionalni problem nosa usled devijacije izazvane padom u detinjstvu. To sam morala da uradim. Ali podizanje kapaka bila je potpuno druga priča. To sam htela. To sam želela oduvek, ali sam, isto tako, godinama odlagala.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Odlučujući korak u vezi sa podizanjem kapaka bio je izbor specijaliste. Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre njenog profesionalnog nadgledanja. Stoga, uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi ovu proceduru. Pored apsolutnog, dugogodišnjeg poverenja, dr Anica Jevremović je poznata po svojoj detailnosti i izuzetno oštrom oku za svaku sitnicu, što je od suštinske važnosti za uspeh procedure podizanja kapaka. Ipak, unatoč tom poverenju, proces odlučivanja za samu operaciju i dalje je bio praćen odlaganjem.

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama kako bi se oko vizuelno malo otvorilo. Oba puta je jasno istakla da niti služe za privremeno podizanje obrva i da će kapci nakon toga delovati bolje, ali efekat je kratkotrajan i nedovoljan. Nitin nisu zamena za operaciju podizanja kapaka. Istina, oči jesu izgledale lepše i otvorenije dok je efekat niti trajao, ali u suštini, to je bilo čisto odugovlačenje neizbežnog.

Konačna odluka: Vreme je za podizanje kapaka

Konačno, odluka je doneta. Termin je zakazan za prvu polovinu januara ove godine. Kao što je moj uobičajeni stil, počela sam da pričam o svojoj odluci širom okruženja. Moj stav je da je korisno deliti svoje planove - čuje se iskustva, saveti, a ponekad i upozorenja. Ono što me je zapanjilo je odziv. Odjednom, masa žena oko mene je progovorila. Shvatila sam koliko njih je već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, ali lično verujem u snagu otvorene komunikacije. Korisno je znati šta vas tačno čeka, od A do Š, ako razmišljate o istoj proceduri. Zato vam prenosim svoje celokupno iskustvo.

Proces i najčešća pitanja o podizanju kapaka

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. To je ključni korak gde se hirurg upoznaje sa vašom anatomskom situacijom, a vi postavljate sva pitanja. Postoji nekoliko kliučnih pitanja koja svi postavljaju u vezi podizanja kapaka:

1. Anestezija: Da li će boljeti?

Operacija podizanja kapaka danas se rutinski izvodi u lokalnoj anesteziji. Za pacijente koji su anksiozniji ili jednostavno ne žele da budu svesni dešavanja u toku procedure, postoji opcija analgosedacije. Ovo je stanje u kome ste opušteni, pospani i ne osećate bol, a nakon procedure se gotovo ničega ne sećate. Ova opcija podrazumeva anesteziologa i podrazumeva dodatnu doplatu. Ključna poruka je: podizanjem kapaka ne osećate bol. Ni tokom procedure, ni tokom oporavka.

2. Cena procedure

Cena operacije gornjih kapaka uglavnom je prilično ujednačena. Standardna procedura podizanja kapaka kreće se oko 1000 evra, sa mogućim varijacijama od možda 200 evra naviše, u zavisnosti od specifičnosti slučaja i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično za oko 200 evra skuplja. Važno je napomenuti da su ove cifre orientacione. Konačnu cenu uvek određuje hirurg nakon direktnog pregleda, jer neke klinike dodatno naplaćuju konsultacije i kontrole, dok druge sve uračunavaju u paket. Vaš je zadatak da sve ovo unapred pitate.

3. Oporavak i skidanje konaca

Oporavak nakon podizanja kapaka je više dosadan nego bolan. Očekuje se otekline i modrice, ali ne i bolne senzacije. Čak ni skidanje konaca nije bolno. Osećaj je kao da hirurg izvlači tanku strunu, a da vi ništa ne osećate. Nakon procedure, odmah idete kući. Postavljaju se deblji flasteri koji mogu da ograniče pogled, ali se oni skidaju već nakon 24 sata, bez ikakvog čupkanja ili neprijatnosti. Nakon toga, stavljaju se tanji flasteri koje nosite narednih 5-6 dana.

Moj oporavak dan po dan: Realna očekivanja

Kući sam otišla odmah posle procedure. Prvih 24 sati nosila sam deblje flastere, sa osećajem kao da imam kačket na očima - morala sam da podižem glavu da bih videla širi horizont. Nakon što ih je dr Anica Jevremović skinula, osećaj olakšanja je bio neprocenjiv. Novi, tanji flasteri bili su toliko diskretniji da sam, nabacivši svetlije naočare za sunce, mogla da se šetam gradom gradskim prevozom već sutradan. Niko me nije čudno gledao.

Otečenost je individualna. Lično, bila sam manje natekla od proseka. Već nakon 2-3 dana, mogla sam da našminkam ceo lice, osim očiju. Konci su skinuti nakon 7 dana, a već desetog dana od operacije, mogla sam da nosim punu šminku, uključujući i ajlajner, što je za mene bio ogroman trenutak radosti. Spušteni kapci su onemogućavali korišćenje ajlajnera, a sada sam to ponovo mogla. To je bio mali, ali veoma važan korak ka normalnosti.

Dugoročni rezultati i razmišljanja

Nakon nekoliko meseci od procedure podizanja kapaka, mogu da razgovaram o dugoročnijim aspektima. Modrice su nestale. Gde su bili hematomi, oni su prirodno potonuli dole i resorbovali se. Ožiljak, naravno, postoji - gde se seče koža, tu mora da ostane trag. On se vremenom beli i postaje sve manje vidljiv. Kod žena koje su operaciju radile pre više godina, ožiljci su gotovo neprimetni. Lično, ne brine me taj mali, lako prekriv šminkom trag. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikakvom šminkom, dok ožiljak lako učinim nevidljivim.

Nova koža neće nikada da poraste, ali sila gravitacije će i dalje delovati na lice. Vremenom, sve na licu polako opada - obrve, obrazi, koža. Podizanjem kapaka se rešava specifičan problem u specifičnom trenutku. Oni kojima je potrebno, mogu kasnije razmotriti druge procedure, poput temporalnog liftinga ili liftinga lica. Retki su pacijenti kojima je potrebna ponovna operacija kapaka.

Zašto sam čekala? Glavni neprijatelj: strah

Pitam se zašto sam odlagala nešto što sam znala da je neizbežno i što sam toliko želela. Odgovor je, naravno, strah. Strah od bola (koji ne postoji), strah od sporog oporavka i strah od izgleda tokom oporavka. Sada, kada sve znam, smešno mi je što sam se toliko brinula. Jedino od čega se nisam plašila bio je konačan rezultat. To je bio neobičan, ali predivan osećaj poverenja.

Verujem da je to direktna posledica mog dugogodišnjeg poznanstva sa dr Anicom Jevremović. To je osećaj apsolutne sigurnosti koji bi trebalo da težite da imate pored svog hirurga, bilo da je reč o podizanju kapaka ili bilo kojoj drugoj procedure. Kada to pronađete, sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da je moj primer i moje iskustvo sa podizanjem kapaka bilo od pomoći. Ako imate pitanja, znate gde da me nađete.