Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. Nakon toga počinje fenomenalan proces - organizam koristi svoja tkiva kao izvor energije, ali to radi na inteligentan način.

Prvo se sagorevaju loše, bolesne i odumrle ćelije, uključujući potencijalno tumorske ćelije. Ovo može predstavljati prirodan metod "čišćenja" organizma bez lekova, uz samo malo volje i odricanja.

Zaštita vitalnih organa tokom gladovanja

Tokom gladovanja, vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde s unutrašnjim lučenjem ostaju potpuno zaštićeni. Organizam prioritizuje njihovu funkciju, dok se fokusira na razgradnju manje bitnih tkiva.

Što je možda najfascinantnije, gladovanje može stimulisati izgradnju novih ćelija. Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i obnavljaju, koristeći aminokiseline oslobođene iz razgrađenih ćelija.

Različiti stavovi o gladovanju

Pristalice gladovanja

Neki iskusni korisnici navode konkretne benefite:

• Poboljšanje krvnog pritiska
• Povećana energija i pokretljivost
• Gubitak viška kilograma
• Osećaj "preporoda" organizma

Skeptici i kritičari

Sa druge strane, postoje i skeptični stavovi:

• Gladovanje predstavlja stres za organizam, posebno za endokrini sistem
• Može dovesti do pada imuniteta
• Nije prikladno za sve ljude, posebno mlade u razvoju
• Rizik od aktiviranja latentnih infekcija ili parazita

Praksa i iskustva

Mnogi koji su probali gladovanje koriste različite pristupe:

• Intermittent fasting (periodično gladovanje): Na primer, 16 sati gladovanja dnevno uz 8 sati unosa hrane
• 24-časovno gladovanje: Jedan dan nedeljno bez hrane
• Dvodnevno gladovanje: Povremeno, sa ciljem dubinskog čišćenja

Neki korisnici preporučuju postepeno uvodjenje u gladovanje, počevši od izbacivanja večere, pa postupno produžavajući period bez hrane.

Šećerno gladovanje i keto dijeta

Posebna pažnja posvećena je šećeru i ugljenim hidratima. Neki korisnici preporučuju:

• Izbegavanje prostih šećera i rafinisanih ugljenih hidrata
• Korišćenje namirnica sa niskim glikemijskim indeksom
• Kombinovanje gladovanja sa keto dijietom (masti i proteini)

Religijski post vs. gladovanje

Postoji razlika između tradicionalnog religijskog posta i gladovanja:

• Post obično dozvoljava unos određene hrane, dok gladovanje podrazumeva potpuno uzdržavanje
• Neki oblici posta mogu biti kontraproduktivni ako se zloupotrebljavaju (npr. unos velikih količina testenina i šećera)

Potencijalni rizici i kontraindikacije

Gladovanje nije za svakoga i može imati negativne efekte:

• Jak pad šećera u krvi (posebno opasan za dijabetičare)
• Gubitak mišićne mase umesto masnih naslaga
• Pojava vrtoglavice, glavobolje i slabosti
• Rizik od gastritisa zbog dejstva želudačne kiseline

Zaključak: Umerenost je ključ

Iako postoje argumenti i u korist i protiv gladovanja, većina se slaže da je umerenost ključna. Kratkotrajno, kontrolisano gladovanje pod nadzorom može imati određene benefite, dok dugotrajno izgladnjivanje može biti štetno.

Svaka osoba treba da prilagodi ishranu svojim potrebama, uzimajući u obzir zdravstveno stanje, životne navike i nivoe fizičke aktivnosti.